Bodies exhibition & Invisible exhibition

 Čas anatomije "uživo" na izložbi tela " Bodies"

Učenici naše škole su,12.aprila 2018.g., a potom i 18.aprila,  posetili  izložbu ljudskih tela ( kadavera ) u Budimpešti.

Izložba je podeljena u devet različitih segmenata (skeletni sistem, mišićni, nervni, sistem za varenje, respiratorni, cirkulatorni, reproduktivni, urinarni i integumentarni sistem, koga čine koža, znojne žlezde, kosa i nokti). Sva tela i organi sačuvani su posebnom metodom koja se zove prezervacija polimerima, posle koje se dobija gumirani uzorak koji se može ispitivati bez ikakve opasnosti da bude oštećen.

Način pripreme i obrade tela je sledeći, tela se potapaju u aceton koji se potom vakuumom izvlači iz tkiva, a ubacuje tečna silikonska masa koja omogućava proces impregnacije. Očvršćavanjem putem katalizatora, tkiva dobijaju čvrstinu a krajnji proizvod je gumiran.

Svi prikazani eksponati su omogućili posetiocima, a pogotovo učenicima koji izučavaju anatomiju i fiziologiju ljudskog tela, da na izuzetan način steknu nova znanja i iskustvo prisustvujući ovoj izložbi. Vodiči su bili studenti Medicinskog fakulteta, gde je uz stručno vođenje svaki učenik kroz interaktivni pristup mogao da sazna ono što ga je posebno zainteresovalo.  

  Nevidljiva izložba

U oviru istog dana posetili smo i  muzej za slepe. “ Nevidljiva izložba” nam je pružila jedinstveno interaktivno putovanje do nevidljivog svetа, gde smo u potpunom mraku pronalazili svoj put putem čula dodira, mirisa i sluha. Poseta se odvijala u grupama, od maksimum osam osoba. Izložbu su  vodili slepi ili slabovidi ljudi. Vidljivost unutar prostora je svega 1%, praktično nikakva! Grupa je bila povezana tako što je osoba iza, stavila ruku na rame osobe koja je ispred nje. Ulaskom u potpuni mrak, prvom u nizu je bilo izrazito zabavno, gde je adrenalin rastao do neslućenih granica, jer malo naleti, malo zapne, malo dodirne nešto nepoznato, ide u nepoznato. Prošli smo stan sa kompletnom opremom ( namešatj, računar...), kuhinju ( šporet, frižider ...), kupatilo ( fen, lavabo ), šumu i baraku, preko drvenog mosta, pijacu sa gajbama u kojima su voće i povrće, ulicu sa saobraćajnim prometom, situaciju unutar autobusa, sobu sa drvenim eksponatima čije oblike je trebalo prepoznati. Putem ove izložbe, sada možemo mnogo više da razumemo kakav je život bez jednog čula koji nam pruža najviše informacija. Ovo putovanje kroz mrak, ovakav doživljaj nam je bio nezamisliv do sada i nemoguće je rečima opisati ovu preživljenju avanturu.