SVETSKI DAN OSOBA SA AUTIZMOM

Autizam je vrlo složeni poremećaj u razvoju mozga, koji karakteriše slaba ili nikakva socijalna interakcija i komunikacija te ograničeni i ponavljajući obrasci ponašanja.
Simptomi i znaci poremećaja mogu biti ispoljenji u različitom stepenu i obliku kod različite dece, a postoje različiti uzroci poremećaja, te govorimo o poremećaju autističnog spektra.
Uzrok autizma još uvek je nepoznat, iako sadašnje teorije ukazuju na problem u funkciji ili strukturi centralnog nervnog sistema. Ono što, medjutim, znamo je da roditelji nisu uzrok autizma. 

Kod autizma nema smanjenja ili povratka na početno stanje, on je ravnomeran u svom intenzitetu i toku. Dok se kod jednih osoba vide teža oštećenja poput mentalne retardacije, izraženo ćutanja, ponavljajuća motorika (kao što je lupkanje rukama ili ljuljanje); kod drugih sa blažim oštećenjima može postojati aktivan ali prepoznatljivo neobičan socijalan pristup usko ograničenih interesa i opširno pedantne komunikacije.
 

Klinička slika

Dete predškolskog uzrasta koje ima “klasični”autizam generalno je  povučeno, odsutno, i ne ostvaruje reakciju prema drugim ljudima. Mnoga od dece sa autizmom neće ostvariti kontakt čak ni očima. Takodje, ona mogu izvoditi čudna ili ritualna ponašanja kao što su “klaćenje”, mahanje rukama, ili opsesivna potreba da se održava red. Mnoga deca sa autizmom uopšte ne govore. Ona koja govore mogu govoriti rimujući, mogu imati eholaliju (ponavljanje nečijih reči kao eho), mogu da govore o sebi u trećem licu (“on” ili “ona”), ili da koriste neobičan jezik.

Rutina: Svoj deci je potrebna rutina, ali autističnoj posebno. Promena rutine može uzrokovati osećaj potpune izgubljenosti, gubitka kontrole i preplavljujuće teskobe. Autistične osobe se zato opiru bilo kakvim većim, i većini manjih, promena u dnevnim aktivnostima.
Obrasci: Deca s autizmom često slažu objekte u određeni obrazac: autiće u ravnu liniju, lego kockice jednu na drugu u visinu, izdvajaju jednu vrstu elemenata iz kompleksnog uzorka.. Umesto igre sa objektima pronalaze veću zanimljivost u tome da ih poređaju na određen način.

Postoje neki rani “znaci za uzbunu” na koje roditelji treba da obrate pažnju:

• Dete ne koristi fraze od dve reči smisleno sa oko 2 godine,

• Ne odaziva se na poziv po imenu do kraja prve godine,

• Majci se čini da dete ne prepoznaje njeg glas od 6. meseca pa na dalje,

• Dete ne gleda ljude u oči,

• Dete se ne smeje, ili

• Dete deluje odsutno i kao da vas ne čuje šta mu govorite.

Kako se poremećaj može ’’držati pod kontrolom’’ ?

Ukoliko se autizam primeti na vreme, može se veoma dobro  kontrolisati. Usmeravanje uključuje specijalnu edukaciju akademskih veština, trening socijalnih veština, logopedski tretman usmeren na govor i jezik, i lečenje pridruženih psiholoških, neuroloških i pedijatrijskih poremećaja. Lečenje se sprovodi primenom raznih edukativnih, bihejvioralnih i psihoterapijskih tehnika, i primenom lekova kada postoje pridruženi poremećaji.

Autori: Tamara Radošević, Jelena Andrašić 4.2